MAGAZIN VENČANJA - Boginja i robinja

27. januar 2013.

1.
Buđenje
- Nina

Boginja i robinja - BudjenjeProšle noći sam vilenila...

..ali nisam vila.
Nisam ni vampirica..
Samo sam žena. I to, čini mi se, do prethodne noći i ovoga jutra nisam imala ni najblažu predstavu o tome koliko sam..samo.. to...

Pitam se postoji li na svetu devojka koju bi uopšte posetio san one noći kada bi se našla u mojoj koži – istoj onoj koži koju su nosile stotine žena pre mene..  Hiljade, milioni, milijarde žena.. I kladila bih se u svoj novi omiljeni komad nakita da nijedna nije bila spremna za to...

Ako preživim ovaj osećaj, obećavam da ću da zavrištim od sreće..
Pri pomisli na moju novu dragocenost, pogled mi poleće ka ruci tek da me uveri da ne sanjam..

Hvatam sebe kako se vrckavo smeškam..
Tanak obruč oko mog domalog prsta već polako počinje da poprima toplotu moje ruke kao da je oduvek čekao da se tu ugnezdi.. Uvezao se tako oko mog majušnog zgloba, a mene svezao za... ..najslađe stvorenje na planeti....

Oči mi lete ka pogužvanim čaršavima pored mojih, tako hladnim, tako beživotnim, tako... tako praznim bez njega. Sklapam oči i vidim ga..
Gledam ga...
Osećam ga..

Čovek mog života ima oči deteta, prste umetnika i osmeh anđela. Ne, on nema telo ratnika ali u sebi nosi vojske stotina svetova, vođene dušom Rembranta...
I, mreškam čelo.. On nema još nešto..
Nema vremena za produžena jutra pored mene.
Uvek žuri na posao... onaj posao moramo-da-jedemo-dok-lepota-ne-bude-dovoljno-lepa-da-nas-prehrani..
Neću sada da mislim o tome, neeee...
Danas je savršen dan, danas živim u savršenom svetu i danas je lepota jedino u šta verujem...

I da.. Danas koristim svoje žensko pravo da budem romantična do bljutavosti i zato vas molim da ne prevrćete očima.. Jesam, rasplinula sam se kao razvezani balon i znate šta? Želim vam svima da se tako razvežete.. Ma, da se rasplinete.. Ne znam više ni šta pričam..
Ali znam da je osećaj skoro vanzemaljski..

Oduvek me zovu nepopravljivom sanjalicom, nije ni čudo što još budna sanjam.. Ali, puka radoznalost me tera da doživim ovo i na javi. Ustajem i na putu ka kuhinji grabim sa stola telefon. Zovem nju, koga drugog..? Svoju najbolju drugaricu..

  • - Molim?
  • - Ema..
  • - Mmmhhhmmm... Gde gori, nema još ni sedam..?
  • - Ema...
  • - Ti to mene zezaš?
  • - Nešto se desilo.

Odjednom joj se glas izoštrava:

  • - Dobro si?
  • - Mislim da jesam.. U stvari, mislim da sam bolje nego ikad..
  • - Aha.. opet si gledala neki čaroban izlazak sunca.

Ne promiče mi podsmeh u njenom glasu. Na kraju krajeva, trgla sam je iz najslađeg sna. Ali ne zameram joj. Za razliku od ostatka sveta, ja je znam. Ta hladna kučka me je volela toplo kao i ja nju.
Moja drugarica.
Moja sestra.
Moja druga krajnost.
Ona koja ima sve što ja nemam uvek spremna da mi to i da ako zatreba..

  • - Ne ludo, nije to.. Aleksa je.
  • - Aaa dobro, nije šija nego vrat. Čekaj da se obučem pa dolazim.
  • - Nemoj, već sam obučena, dolazim ja kod tebe.
  • - OK.. čekam te.

Dok žurim da se nafilujem zimskim slojevima i pripremim se za januarski minus, posežem za svim potrebnim rekvizitima.. Čizme, jakna.. U tom trenutku obliva me hladan znoj ali ne od hladnoće, nisam još ni kročila iz stana.

Za sve ove sate, od sinoć kada je Aleksa odlučio da je vreme da me „ponovo krsti“ kako on to lepo kaže (srce moje), nisam ni pomislila na sve što me čeka.
Venčanica, gosti, kolači.. Jaoooo.....
Kako spisak u mojoj glavi počinje da raste, tako i broj otkucaja srca u mojim grudima gubi osećaj za dosta..
Dobro. Preterala sam pre par minuta. Ako OVO preživim, neću smo zavrištati. Igraću, pevaću, skakaću od sreće...
Otvaram vrata i pomišljam:

„Nisam svoja danas..“

Novi mali glasić u mojoj sluđenoj glavi odgovara:

„I nisi svoja. Njegova si.“

Odjednom se smirujem. Njegova.
Ta jedna jedina pomisao odagnava sve strahove.
Usne mi se same šire u osmeh.
Znam da ću preživeti.

Preživeću sve.

 

Nina


Autor teksta: Duška Ogrizović

Napomena: Tekst je autorski i nije dozvoljeno kopiranje ili objavljivanje delova ili celog teksta.

Nastavci ovde

Ovaj tekst je pogledan ukupno: 3424 puta

Komentari:

Vrlo lijepa prica; jedinstven, neobican stil pisanja. Ostavlja osjecaj potrebe za jos. Svaka cast.

24.2.2013

A. Steele

Devojcice moja,samo tvoj prepoznatljivi jedinstveni stil-koji obozavam...napravices ti karijeru <3 tvoja Lili

6.2.2013

Sva sam se naježila! Text je božanstven!

2.2.2013

Mimi

Oraspolozila me je prica, mnogo mnogo

1.2.2013

Jako lepo i neobicno. Bas prija.

1.2.2013

Katarina

Kako divna prica. Nadam se da ima nastavak!

31.1.2013

sve za ljubav...uvek si bila posebna pa i sada!

31.1.2013

duška

Cini mi se da mi je osmeh "zarobio" lice,tako cu morati u krevet!
Blizu je jedan sat po ponoci, odoh kraj svoje drage da zivim...ovaj tekst. :-)

31.1.2013

b.p.

 

Ostavi komentar:

Autor:
Komentar:

 

  • Stari grad - muzika za svadbe
  • Brod restoran Flamingo
  • Acoustic Band - muzika za vencanje
  • Restoran za vencanja Time Out Beograd
  • Fotograf za svadbe Beograd
  • Principessa - prostor za vencanja Beograd
  • Zlatnik Event Center
  • Frizerski salon Goran - frizure za svadbe
  • Gde na more?