MAGAZIN VENČANJA - Boginja i robinja

27. januar 2013.

2.
Buđenje - Ema

Prokleta glavobolja! Polunoćni rat sa čaršavima i hronični neodostatak sna navlače me na brufene kao na bombone. Trudim se da ne mislim šta to radi mom organizmu i jedino čega sam svesna je da nema šanse da trpim bol bilo koje vrste. Nikada više..

Ninin dečiji entuzijazam ima prečestu potrebu da se usled nekog neverovatnog, veličanstvenog, čarobnog događaja hvata za slušalicu i okreće taj 0638331..., napamet naučen broj za hitne slučajeve, osuđujući moj teško isprosjačen san na ubistvo bez predumišljaja..

Ne, ne varate se. Umem da budem jako nezgodna u ovakvom stanju.
Inace, nije da nema leka, čak i za takve noći... samo, ove prošle, moj lični Prozak visine nepunih dva metra, pre dva dana je stigao samo da me usput poljubi pre nego što je brzinom munje izleteo iz stana.
Kad posao zove, Boris se odaziva..

Iako znam koliko je slab na mene, njegova ambicija je njegov lični porok koji ima moć da mu mahnito širi zenice i krv u venama, svakog dana ga omamljujući sve više.

Aha.. skoro kao ja.

I sve dok znam da sam ja ta koja vlada istom krvlju, istim zenicama, cak i bez dodira, ne pravim problem oko toga..
Ne volim ropstva ni u najblažem obliku. Dok god oseća da vlada svojom slobodom, sam će želeti da je deli sa mnom..
Ni sama ne ponosim da me guše.

Ta pomisao me podseća na iznenađenje koje mi je priredio pre odlaska. Nisam ništa rekla Nini iako znam da njoj u istoj situaciji ne bi trebalo više od par sekundi da me pozove...

Ta  Nina...

Dosta. Misli počinju da mi bujaju sa svakom pulsirajućom opomenom u slepoočnicama.
Predugo čekam svoj kofeinski fiks.

Izvačim se iz kreveta, nabacujem na sebe beli svileni kimono i žurim ka kuhinji da smućkam proverenu formulu za razbijanje prokletstva vampirske noći: pola šolje soca sa dodatkom kafe i 600mg Ibuprofena. Za mene, to je jedini čaroban događaj u ovakvim jutrima.

Posle toga ima da budem kao nova, bez tupe namrgođenosti koja nikada ne odustaje od pokušaja da ugravira bore na mom licu... Rat u kome još duže vreme nameravam da pobeđujem...

Bolje da požurim. Sudeći po nestrpljenju koje je isijavalo iz Nininog tona, neće proći još mnogo vremena do prvog zvona na vratima. A za taj zvuk svakako još nisam spremna. Tuš nekako i može da sačeka tih sat do dva ali crno zlato... nikako.

Nina dobro poznaje sve nijanse mojih duševnih stanja ali toliko brutalan doček baš ne moram da joj priuštim.. Miris dobre stare srpske domaćice podseća me zašto, ipak, volim jutra..
Nemojte pogrešno da me razumete, nisam ja uvek ovakva.
Kad se dobro naspavam, tada.. Ima vremena, upoznaćemo se..

Minut, dva.. deset.. i po.. Evo ga.
Zvoni kratko i nestrpljivo, mora da je baš dogorelo... Nemoguće je ne smešiti se. Nema potrebe da gledam kroz špijunku, vidim je kako nestrpljivo cupka i pokušava da odoli neodoljivom nagonu da zaleči nestrpljenje uništavanjem noktiju.. i oštrenjem zuba.


- Ćao.. Izvini što sam te probudila.. Znam da nekad jako loše spavaš i nadam se da nisam pogodila baš neku od onih noći...

Izraz njenog lica baš i nije potvrđivao to što je govorila a Nina nije bezosećajna.. Opa.. stvarno je nešto krupno u pitanju.

- Ma OK je, preživeću... da ne poveruješ kakva čuda čini jedna dobra kafa.. Nađi svoje papuče, odoh da ti spremim nesicu..

Značajno me gleda očekujući moje radoznalo pitanje ali pravim se da to ne primećujem. Slatko je detinjasta a ja ponekad baš uživam u tome.. svakako će mi reći. Znam da neću morati dugo da čekam...

Ulazi za mnom u kuhinju govoreći:

- Pusti mene, hajde.. eno ti je kafa na stolu, jedva da si je dotakla... nisi još sasvim svoja, jasno mi je. Sama ću, beži....

- OK.. Kod svoje si kuće, znaš gde je šta.. stvarno mi treba još samo par minuta, glava me rastura..

- Evo.. čekaj sekundu, imaš trepavicu.. samo da je sklonim...

Dok joj se ruka približavala mom licu, jutarnje svetlo se odbilo o diskretan ukras na njenom prstu..
Oooo, to je dakle...
Nisam zaprepašćena, ne činjenicom da se moja najbolja drugarica udaje za čoveka bez koga nije mogla da zamisli život.. Ono što mi prolazi kroz glavu to je jedna neobična podudarnost da... pa... i ja se udajem... Te noći pre odlaska, Boris me iznenadio neočekivanom uvertirom u jedan od naših zapaljivih scenarija.. Ne mogu da se oduprem želji da na par minuta živim to najsvežije sećanje...

Naše veče je počinjalo kao sluškinja slepoj želji koja nas je od prvog dana spajala poput neuništivih okova..

Gledala sam ga u ogledalu kako mi se približava iza ramena dok sam kosu oslobađala šnale puštajući je da se raspe u pramenove nestrpljive da mu se zmijoliko uvijaju oko dlanova.. Njegov lagan hod skupljao mi je u grlu želju koja je isušivala moje usne terajući me da ih zubima tiho vraćam u život.

Soba je bila nema i napeta, s milionima prenapregnutih vazdušnih kapilara.

Sve je bilo pred pucanjem... Noć. Tišina. On.. I ja..
Njegov elastičan hod naglo se pretvorio u predatorski brz i odjednom su njegove ruke postale sve i jedino čega sam bila svesna. Bilo ih je svuda.. po mojim leđima, ramenima, stomaku...
Sledećeg trenutka prste je izmešao sa mojim spretno me obeleživši blistavim kamenim žigom..
Odlepio je usne od moje ušne resice promuklo šapnuvši:

- Mogu da zamislim jednu ovakvu avanturu još dužu... Dugu kao život, najmanje.. Šta kažeš?

 Na te reči, veličanstveni ukras na mom prstu postao je i moj jedini odevni predmet.
Jako je dobro znao kako da mi u sekundi zamagli um i natera me da želim njegove želje, i u svakoj uživam kao da je nastala u meni samoj...
 Jedno brzo i isprekidano „Da“ bilo je tako lako izgovoriti...

- Ema.. Ema! Mislim stvarno... jasno mi je da se ne osećaš najbolje, ali jel zaista sve u redu?

Iznenada postajem svesna Nine čije oči blistaju od uzbuđenja uprkos zabrinutosti u njenim zenicama.
Smeškam se..

- Ma Ok je, izvini... Od juče imam gadnu frku na poslu i još smišljam kako da je rešim.

Lažem.
Nema šanse da priznam, čak ni njoj, da jedva uspevam da kontrolišem sopstvene strasti.
Krišom bacam pogled ka polici sa knjigama na kojoj sam ostavila kutijicu s prstenom.
Danas je ona zvezda.. čekala je da to bude godinama..
Neću joj to pokvariti.

Dižem glavu ka njoj i smejem se. Puštam sebe da uživam u sjajnom oreolu radosti koji je obavija poput najfinijeg vela. Jako mi je lako da ga zamislim u beloj boji.
Da. Tako izgleda sreća u  svom ljudskom obliku.

A mojoj Nini odjednom smeta vaza na stolu koja ne stoji tačno na sredini pa je namešta... Kafu pijucka u minijaturnim gutljajima podižući šoljicu neobično često, kao programirana na dvadesetak sekundi... Svaki put njen novi prsten izbija u krupan plan.
Grozna sam. Znala sam velike vesti još kod trepavice.
Odlučujem da prekinem njene slatke muke...

- Evo, konačno moja glava ponovo i postaje moja. A ti... Sva blistaš, skoro kao to malo čudo na tvojoj ruci..

Ustaje sa stolice i grli me.

- Vidiš ga..! Divan je, jel da? Savršen...

- Jeste.

- Skroz je jednostavan, možda malo i običan ali..

- Nina... Ne pamtim kada sam poslednji put videla nešto lepše.

Zaista to i mislim.
Pomišljam na malo Chopardovo remek-delo na svojim knjigama i nikako ne mogu da se otmem utisku da taj fascinantan dijamant ne može da zaustavi dah ni upola snažno kao  savršena tanka opna oko njenog malog prsta...
Nema to veze sa kamenom. Samo sa ženom.
Sa voljenom ženom koja voli...
Znam i ja to... po sebi. I osetiću, samo da se konačno probudim.

Puštena s lanca, Nina ne prestaje da priča.
Pomalo me grize savest dok je slušam.. baš sam je namučila.

- Nisam mogla da dočekam da ti kažem, tek sad mogu da javljam ostalima... Morala si da budeš prva. Ti ćeš biti kuma, normalno... Imaću najlepšu i najbolju kumu na svetu. Nekad malo nadrndanu ali Bože moj... ti si najbliža savršenstvu od bilo koga koga znam..

- Jaooo.. pa barem ti od svih znaš da sam jako daleko od toga, i to poprilično. Ali ne možeš da ne fantaziraš pa to ti je...

A ona.. Što ne želi, to i ne čuje. Nastavlja svoj monolog..

- E sad.. Ema, moraš da mi pomogneš. Znaš, nekako od sinoć sve vreme mislim samo na njega, na nas... kako ćemo sve planirati zajedno, putovati, družiti se.. kako konačno moram da savladam onaj recept za „Japanski vetar“ koji obožava.. naučiću da mesim i kiselo testo, videćeš, kad-tad... makar se davila u brašnu. Još ćeš mi i savete tražiti. Čekaj samo da se Boris poželi domaćeg hleba... Hahaaha...

Pokušavam da oteram sliku zlatne domaćice iz bukvara koja me nametljivo opseda sa sve kariranom keceljom, rumenim obrazima i sedalnim delom širine rerne pred kojom se saginje da bolje vidi kako buja testo. I ona zajedno s njim...

- Tek jutros, zamisli kakva sam ja lujka, kad sam se spremala da krenem do tebe, počela sam da mislim o venčanju. Treba sve pripremiti a ja.. niti znam šta treba niti odakle da krenem....

- A tek ja. Vidi.. što ne znamo, naučićemo. Pitaćemo... znaš da ti to stalno govorim... –  odgovaram.

- Da, da.. nije sramota ne znati, sramota je praviti se da znaš kad pojma nemaš. Bla, bla... Nije mi sada do lekcija..

- Dobro, hajde.. Koliko vremena imamo?

- Do kada?

- Pa do venčanja ludice... šta ste se dogovorili? Kada ga planirate?

- Negde na leto, valjda.. ne znam još tačno.

- Dosta je to vremena, opusti se. Naći ćemo nekog planera venčanja, najboljeg..

- Ma kakvog planera, šta pričaš? Neću da mi neki stranac bira detalje za najvažniji dan u životu. Želim svoje uspomene, da se sećam svake sekunde... I kako to misliš da se opustim? Blago tebi, šta bih dala da mogu da budem tako mirna.

Treba mi par sekundi da se iskontrolišem. Borim se da ne prsnem od smeha...
Da, to je Nina... Ležerno malo biće zavidi na smirenosti hodajućem nemiru.
Konačno joj odgovaram:

- Okej, okej.. ne mora niko ništa da planira. Zvaću Tamaru.. Sećaš se da sam ti je spominjala? Nema šta i koga ne zna... ne mora niko ništa da ti organizuje, same ćemo, samo da.. šta ja znam, nisam se nikad udavala a ako me pamćenje dobro služi, nisi ni ti...Ne bi bilo loše da imamo neku listu, redosled.. šta, kako, gde, kojim redom.. Ili hoćeš da nešto zaboravimo?

- Neću..

- E pa onda, draga moja nevesto... Vidi, presrećna sam zbog tebe.. Pre-sre-ćna.. Jeste da ne odgovaram nikome ali bilo bi dobro da se nacrtam u kancelariji najkasnije za sat do dva..  Sedi tu, čitaj nešto ili guglaj venčanice. Idem da se tušnem na brzinu pa krećemo zajedno. Kada radiš danas?

- Popodne.

- OK. Vozim te kući pa nastavljam na posao a večeras izlazimo na večeru i kujemo planove. Videću da zovem Tamaru u nekoj pauzi pa ćemo imati konkretne teme za razgovor. Šta kažeš?

Prilazi i grli me.

- Volim te Emice. Jako...

- Volim i ja tebe, znaš to....

Uzima moj novi Apple-ov MacBook Air i dok ga uključuje, sama se isključuje sa planete Zemlje i svake realnosti.
Za to je ekspert.
Beli laptop skoro da lebdi u njenom krilu dok je uvlači u veličanstveni svet svojih mlečnih nijansi.... Svila, velovi, tilovi... Tijare, raskošne haljine, podvezice i cipele opravdavaju svoju belu čistoću praveći od nje najtežeg ovisnika. Samo najfinije droge za Ninu...

Cipelice BudjenjeSuper.. Sigurna da je potpuno zaboravila na mene, krišom prilazim polici s knjigama i uzimam malu teget kutijicu sa zlatnom gravurom za koju bih nekad davno i život dala.. Stavljam je u džep i trudim se da još neko vreme ne mislim na nju.

 

Ema

 

Autor teksta: Duška Ogrizović

Napomena: Tekst je autorski i nije dozvoljeno kopiranje ili objavljivanje delova ili celog teksta.

Prethodni nastavak ovde

Ovaj tekst je pogledan ukupno: 3165 puta

Komentari:

Kakve recenice, kakvi opisi. Sadrzaj obecava. :-) Ovo se zove talenat. Sve pohvale. U iscekivanju nastavka.

15.2.2013

Ej, bravo! Svo vrijeme sam mogla da zamislim kako ovo pricas...

10.2.2013

Bojana

sa uzivanjem procitala...divim se umecu napisane reci....cestitam

9.2.2013

cica

Neverovatno, cim sam pocela da citam pomislila sam na tebe. :) Prosto sam znala da si ti pisala. Samo ti umes da napises pricu koja ce biti tako laka i tako teska u isto vreme. Divno, zaista. Svaki put me iznova odusevis.

7.2.2013

Maki

Vratila si me cetiri godine, u dane kada smo mi... bili dvoje. :-)

7.2.2013

bp

Super! Toplo,iskreno, zensko... bravo!

6.2.2013

Jelena

dobre su ove cure, bas me zanima koja ce od njih prva da poklekne!

6.2.2013

nn

 

Ostavi komentar:

Autor:
Komentar:

 

  • Stari grad - muzika za svadbe
  • Restoran Fors
  • Restoran Duga - restoran za svadbu
  • Acoustic Band - muzika za vencanje
  • Restoran za vencanja Time Out Beograd
  • Restoran za svadbe Vizantija Novi Beograd
  • Fotograf za svadbe Beograd
  • Principessa - prostor za vencanja Beograd
  • Zlatnik Event Center
  • Frizerski salon Goran - frizure za svadbe
  • Gde na more?