MAGAZIN VENČANJA - Marko Bogatić - 1. deo

marko_bogaticNisam mogla da poverujem u ono šta sam slušala. Stajali smo sami pred mojom kancelarijom, jer je imao da mi kaže nešto važno za šta je verovao da će me jako obradovati.

Kada me pozvao na večeru u kuću svoje majke, pomislila sam da verovatno nešto nisam dobro razumela. Možda su ipak postojale dve vesti a on pomislio da je bolje da mi prvo saopšti onu lošu... Uljudno sam odbila misleći da je samo još jedan od onih koji preko noći pomešaju zaluđenost i ljubav.

- Cenim tvoj trud, zaista, ali nikako neću moći. Imam neke obaveze.
- Daj, biće divno, obećavam.. Videćeš kako je lepa kuća i dvorište, sve samo najbolje, drugačije nikada i ne bi moglo biti. Još tebe tamo da smestim pa da imam baš sve.. A tek klopa, pa kolači..Videćeš, obožavaće te. – oči su mu sijale.
- Ko?
- Pa druga najvažnija žena u mom životu, pored tebe.

Neko vreme sam ga samo gledala, nema. Nešto je tu ozbiljno škripalo..

- Molim te, zahvali se u moje ime i prenesi joj da je u pitanju neodložan posao.. A sada moram da se vratim, u strašnoj smo gužvi.

Kad sam začula njegovu trenutnu promenu tona, već sam bila pred vratima.

- Ići ćeš sa mnom i tu neću da se raspravljam, uopšte! Nema rasprave. Razumeš?!
- Molim?!...
- Da, rekao sam joj da te dovodim, mogla bi da imaš malo poštovanja prema ženi koja se polomi da te dočeka!
- Je l’?! Kao što ti imaš poštovanja prema meni sada dok me dovodiš pred svršen čin! Šta misliš, da sedim u fioci i čekam da me svako kome to padne na pamet vadi iz nje kada njemu odgovara... A sve da si me i pitao, je l' znas da smo se upoznali pre dve nedelje?! Jedva da znam i kako se zoveš!

Potpuno zatečena, stresla sam se na ideju da me vodi u svoju kuću, i to porodičnu, samo nekoliko dana nakon što me upoznao. Inače bežim od svake preterane bliskosti ali ovo.. ovo me paralisalo i sve što sam u tom trenutku mogla da vidim bila je zamagljena pećina iz Stepforda u koju bi da me uvuče klan neandertalaca a sve uz serviran kotlić pun vrelog pasulja i salatu od mladog luka.

- Šta tu ima da se zna?! – nastavio je. – Ti si žena, ja muškarac. Sviđaš mi se, ja se sviđam tebi, ponašaš se kao derište...
- Da, tu si u pravu. Mora da sam potpuno bez pameti kada te još uvek slušam..

Čak ni tada nisam mogla da se oduprem svojoj potrebi da se izdižem iznad situacija i svađa. Ako bih se spustila na taj nivo, ne bih ni bila bolja ni za šta drugo osim za pećinu. Pokušala sam da smirim strasti što sam ležernije mogla u nadi da neće biti uzalud:

- Svakako za vikend idem na seminar, planiram ga duže od mesec dana...
- Seminar! Nemoj da me zasmejavaš! Pa ti stvarno misliš da si žena od karijere.. Ozbiljna intelektualka.. Daj osvesti se, ovo je Srbija.. Živiš na Balkanu ženo draga.. Bolje bi ti bilo da se uozbiljiš i poradiš na tome da budeš prava žena.. Ako ti je baš toliko stalo do toga da nesto crtkaš i kao računaš, ma može... Kad bolje razmislim, sviđa mi se ta fantazija. Jako! – namignuo je.

marko_bogaticMislila sam da ću povratiti.. S kim, ili bolje, s čim, ovde stojim i gubim vreme i živce?!

- Fantazije su besplatne, uživaj doživotno. – nisam odolela pa sam podrugljivo dodala: Samo ne znam na šta se pališ kada ovde nema ni jedne žene...
- Daaaj, šalio sam se – kao da je i on na trenutak pomislio da je malo preterao - nisam očekivao takvu reakciju. Ti si cela fantazija, a znaš dobro da možeš da budeš i najskuplja na svetu, opet bi bila moja..

Bio je lud.. potpuno!

Uporno je nastavljao da hrani ovaj moj zaključak:

- Videćeš... Bićeš savršena, samo da te još malo zaoblimo.. Da batališ te trave i šejkove koje jedeš i piješ a i kuvaćeš ti meni, videćeš.. Napraviću od tebe pravu fatalnu ženu.. Eto, a ako baš hoćeš, možeš da se zabaviš nekim skicama porodične kuće.. ali to tek kada počneš da rasteš, pogotovo u stomaku...

E, tu mi je već bilo dosta! Iako sam se tresla od besa, jako dobro sam znala da se ovakvi likovi upravo tim i hrane. Odlucila sam da ga rešim oružjem koje mu je bilo potpuno nepoznato.. s malo zdravog razuma i par preostalih zrna pristojnosti. Poslednjim atomima samokontrole sam par puta udahnula i izdahnula pa sam, naizgled ležerno i smireno odgovorila:

- Tebi da rađam decu?! Tebi..?!?!?! Vidi ovako.. Možda još nisam razmišljala o tome kako će mi se zvati dete kad odlučim da ga imam ali veruj mi, jako dobro znam s kim se to neće desiti... Sa tobom neće sigurno.. Dete u ocu trazi mušku figuru, čoveka i muškarca, a kod tebe, šta da nadje... Ne veruješ mi?! Idi, pitaj mamu..

Okrenula sam se i otišla moleći Boga da mi na put nikad više ne nanese ovakvu nesreću u ljudskom obliku..

Nastavak pogledajte ovde

Autor teksta: Duška Ogrizović

Napomena: Tekst je autorski i nije dozvoljeno kopiranje ili objavljivanje delova ili celog teksta.

Ovaj tekst je pogledan ukupno: 2954 puta

Komentari:

Zanimljiva i poučna priča. Zbunio sam se malo jer sam pogrešno pročitao ime autora, a pokazalo se da je u pitanju autorka. Ipak, priča je napisana iz ženskog ugla, mada mislim da je sasvim moguća i obrnuta situacija. Pokazuje da su ljudi često neoprezni, ponekad i "slepi" kada smatraju da su njihovi pogledi na život i njihova merila univerzalna i jedino ispravna. Nadam se da se neka ovakva neprijatna situacija nije desila samoj autorki. Miloš.

13.9.2013

Miloš

 

Ostavi komentar:

Autor:
Komentar:
Provera: 3 + 4 =

 

  • Stari grad - muzika za svadbe
  • Iznajmljivanje limuzina i oldtajmera
  • Acoustic Band - muzika za vencanje
  • Restoran za vencanja Time Out Beograd
  • Fotograf za svadbe Beograd
  • Principessa - prostor za vencanja Beograd
  • Frizerski salon Goran - frizure za svadbe
  • Gde na more?